Oluja u glavi

Preduzimanje hitne akcije u slučaju moždanog udara može da znači nastavak normalnog života, dok odugovlačenje neće donijeti ništa dobro. Predstavljamo simptome i hitne mjere koje treba preduzeti tokom moždanog udara, kao i savjete kako smanjiti mogućnost njegovog nastanka.

Na mnoge izazivače moždanog udara može da se utiče.

Moždani udar izazivaju različiti faktori. Neki od njih, poput porodične istorije, starosti, pola i slično, van su naše kontrole. Ali na mnoge faktore rizika, možemo da utičemo.

Zdrav život značajno utiče na smanjenje rizika od moždanog udara. Zdravlju doprinose:

• redovno kretanje,
• izbjegavanje alkoholnih pića,
• uzdržavanje od pušenja,
• izbjegavanje droge,
• održavanje normalne tjelesne težine,
• redovno praćenje zdravstvenog stanja,
• što je moguće manje stresa.

„Povećani rizik od moždanog udara pripisuje se povišenom krvnom pritisku i ostalim kardiovaskularnim bolestima, dijabetesu, povišenim trigliceridima, kao i povišenom ‘lošem’ holesterolu i sniženom ‘dobrom’ holesterolu. Kratki prekidi disanja tokom spavanja takođe su faktor rizika od moždanog udara”, kaže prof. dr Bojana Žvan, viši savjetnik i neurolog na Klinici za neurologiju Univerzitetskog medicinskog centra Ljubljana.

Dio prevencije može da bude i ugovaranje dopunskog osiguranja lica od nastupanja teških bolesti uz osiguranje života, koje doprinosi smanjivanju finansijskog bremena bolesti i omogućava pomoć u finansiranju liječenja i terapija.

Ko je pogođen moždanim udarom

Prema podacima Svjetske zdravstvene organizacije, svaka četvrta osoba doživi moždani udar tokom svog života. U Bosni i Hercegovini godišnje više od 9.000 ljudi dobije moždani udar. Od tog broja trećina premine odmah, trećina ostaje s trajnim invaliditetom, a trećina se oporavi ili ostaje s minimalnim zdravstvenim oštećenjima.

Moždani udar je razorna bolest koja, prema mišljenju stručnjaka, još nije dostigla svoj vrhunac. Globalna učestalost moždanog udara se povećava uglavnom zbog fizičke neaktivnosti i visokog krvnog pritiska kod mladih odraslih osoba.

Međutim, značajno povećanje broja pacijenata s moždanim udarom možemo da očekujemo i zbog starenja stanovništva. Za svaku deceniju života nakon 55. godine, šansa za moždani udar se udvostručuje.

Pedesetsedmogodišnjak, uprkos normalnoj težini i umerenom vežbanju, imao je visok krvni pritisak i holesterol nagomilan u venama. „Nisam ozbiljno shvatio upozorenja lekara jer sam se osjećao dobro”, prisjeća se dok polako odgovara na pitanje. Moždani udar zatekao ga je dok je šetao psa: „Odjednom više nisam mogao da vidim psa. Kada je potrčao za pticom, nisam imao dovoljno snage u ruci da držim povodac. Znao sam da nešto nije u redu. Čim me je komšinica vidjela, odmah je prepoznala znake moždanog udara. Već mi je desna strana lica bila spuštena”.

Vrste moždanog udara

Oko 85 odsto pacijenata doživljava ishemijski moždani udar. On je manje smrtonosan i po pravilu, ima blaže posljedice od hemoragičnog.

Cerebralni infarkt (ishemijski moždani udar) prouzrokovan je začepljenjem jednog od cerebralnih krvnih sudova usled tromboze (uzrokovane arteriosklerozom) ili zbog embolije (izazvane krvnim ugruškom).

Područje mozga koje se hrani krvlju više se ne snabdjeva krvlju, na taj način se prekida snabdjevanje kiseonikom i glukozom i tkivo umire.

CEREBRALNO krvarenje (hemoragijski moždani udar) nastaje usled rupture jedne od cerebralnih arterija, koja ima oslabljen vaskularni zid usled povišenog krvnog pritiska ili arterioskleroze.

„Kada krvni sud u mozgu pukne, krv se izlije u moždano tkivo i uništi ga. Istovremeno, pritiska okolno tkivo, uzrokujući karakteristične neurološke simptome, u zavisnosti od lokacije krvarenja. Međutim, ako se subarahnoidno krvarenje pojavi u prostorima koji okružuju mozak i moždane komore, toksični efekat krvarenja može izazvati neurološke i sistemske simptome”, rezimira prof. dr Bojana Žvan, koja je i stručni predsednik Društva za prevenciju bolesti mozga i krvnih sudova.

Prepoznajte osnovne simptome moždanog udara: GROM

Tokom moždanog udara, iznenada udara GROM: Govorni poremećaj, paraliza Ruke, opušten Obraz odnosno paraliza dela lica, Momentalna pomoć neophodna.

Pored osnovnih simptoma, moždani udar ima i druga lica:

• Poremećaji svesti, konfuzija i loša orijentacija su česti.
• Više nervne funkcije mogu biti ozbiljno oštećene: govor je nejasan, nerazumljiv ili besmislen (ili sve gore navedeno), pisanje, čitanje i aritmetika su teški ili nemogući.
• Poremećaji gutanja i senzacije javljaju se na jednoj strani tela, kao i poremećaji vida, poput sužavanja vidnog polja ili pojave dvostrukog vida.
• Čitava polovina tijela može biti oduzeta, a koordinacija i ravnoteža poremećeni.

„U slučaju krvarenja, pomenuti znaci još su dramatičniji”, upozorava prof. dr Žvanova. „Njima se pridružuju glavobolje, povraćanje, napadi i još mnogo toga. Sa subarahnoidalnim krvarenjem, pacijent doživljava čak i najgoru glavobolju u svom životu, povraćanje i ukočen vrat.”

U slučaju bilo kakvog odstupanja ponašanja od normalnog i naglog pogoršanja stanja, potrebno je razmišljati o mogućnosti moždanog udara.

Hitna pomoć će stoga tretirati sumnju na moždani udar kao hitan slučaj. Pozovite je odmah, čim primetite prve simptome (u BiH, broj telefona Hitne pomoći je 124).

Dok medicinska pomoć ne stigne:

• Budite s pacijentom u svakom trenutku i posmatrajte ga.
• Zapišite vrijeme pojave simptoma moždanog udara, jer je to od suštinskog značaja pri odlučivanju o mogućnostima lečenja.
• Položite pacijenta na što udobniju površinu.
• Ukoliko je svijest sužena, treba da leži u stabilnom bočnom položaju, posebno u slučaju mučnine i povraćanja.
• Uzimanje aspirina kada se sumnja na moždani udar je pogrešno i može biti štetno!
• U rijetkim slučajevima potrebna je i reanimacija: očistite disajne puteve, ako je potrebno, primjenite vještačko disanje i spoljnu masažu srca.

Pokušajte da timu hitne pomoći date što više informacija – o lijekovima koje osoba uzima i bilo kakvim alergijama na lijekove, o teškim bolestima, nedavnim povredama i toku simptoma.

Kod moždanog udara, brzina spasava

Suočavanje s moždanim udarom je trka s vremenom. Što se pre pacijent liječi, to su veće šanse da preživi i vrati se u normalan život. Krvarenje treba hirurški zaustaviti i sanirati bez odlaganja. Krvni ugrušak se može rastvoriti samo lijekom do četiri i po sata nakon moždanog udara.

„Sada znamo da je mozak sposoban za sporo samoobnavljanje. Terapijom matičnim ćelijama možemo znatno da ubrzamo ovaj proces.”

Urban Švajger, Institut za transfuzionu medicinu Republike Slovenije, Centar za razvoj naprednih terapija

Ako je potrebno mehaničko uklanjanje ugruška, treba da ga obavi interventni neuroradiolog u roku od šest sati od moždanog udara.

Više pacijenata preživi moždani udar usled ugruška, dok je smrtnost od hemoragičnog moždanog udara 40 odsto u prvom mesecu i čak 54 odsto u godini.

Moždani udar je stoga jedan od najčešćih uzroka smrti (kod žena u BiH, najčešći) i najčešći uzrok invaliditeta. Samo do 40 odsto pacijenata s moždanim udarom nakon terapije postaje funkcionalno nezavisno.

Rehabilitacija i život nakon moždanog udara

Uprkos brzoj akciji, većini pacijenata je potrebna intenzivna rehabilitacija nakon moždanog udara. Neki pacijenti se nikada ne oporave u potpunosti, drugi se brzo oporavljaju.

„Nakon rehabilitacije hodam normalno, ali moj govor je i dalje malo spor”, objašnjava pacijent koji je pretrpeo moždani udar prije dvije godine. Onda je potpuno promjenio svoj način života. „Znam da je najviše što mogu da uradim – da se oporavim od moždanog udara.”

Eksperimenti sa uvođenjem lijekova uz pomoć biorazgradivih nanočestica su uspješni. Mozak je zaštićen od ostatka tela moždanom barijerom koju je teže „prevazići” konvencionalnim lekovima. Proboj u proizvodnji nanočestica postigao je i prof. dr Boris Turk iz Instituta „Jožef Stefan”.

„Moždani udar se može sprečiti, liječiti i izlječiti.”

Prof. dr Bojana Žvan, Odeljenje za neurologiju, Univerzitetski medicinski centar Ljubljana

Tretman matičnim ćelijama, koje se mogu transformisati u različite ćelije tela, uključujući moždane, takođe pokazuje dobre rezultate.

Vanredni profesor dr Urban Švajger, u saradnji sa stručnjacima i kolegama, priprema se za vreme kada će takav tretman nakon moždanog udara biti dostupan i u našem regionu: „Različite vrste matičnih ćelija prisutne su svuda u svakoj osobi, uključujući i mozak. Zbog toga se mozak može regenerisati. Ali želimo da ubrzamo ovu rekonstrukciju. Tretman kojim se dodatne matične ćelije uvode u krvni sud ili na mesto povrede, već je u potpunosti prihvaćen u inostranstvu.” Pretvarajući se u moždane ćelije, one mogu zameniti mrtve i oštećene ćelije. Takođe, oslobađaju veliki broj rastvorljivih molekula koji stimulišu rast novih krvnih sudova i neurona i sprečavaju smrt većeg broja moždanih ćelija.

„Postoji nekoliko studija u kojima nisu postignuta značajna poboljšanja, ali mnogo više njih ukazuje na uspijeh. Pacijenti kojima su ubrizgane matične ćelije direktno u oboljela područja, na primjer, ponovo su hodali, govorili, počeli da pišu”, sumira dr Švajger.

Prepoznajte moždani udar

G – GOVOR – Može li osoba da govori jasno i razumljivo i ponovi rečenicu za nama? Malo je vjerovatno da će se bolesnik sjetiti rečenice ili neće moći da je jasno ponovi.

R – RUKA –Da li osoba podiže ruku i može da je drži podignutu? Kod bolesne osobe, jedna ruka će zaostajati ili će padati.

O – OBRAZ, asimetrija lica – Može li osoba da se osmehuje ili joj se lice „iskrivilo”? Ovo je jedan od najsigurnijih znakova moždanog udara.

M – MOMENTALNA REAKCIJA – Ako imate bilo koji simptom moždanog udara, odmah pozovite 124.

+ neobjašnjiva vrtoglavica, izuzetno jaka glavobolja i zamagljen vid.

Najlakše je moždani udar prepoznati ako zapamtimo akronim FAST:

Face – naglo nastala asimetrija lica.

Arm – naglo nastala slabost ili utrnulost ruke.

Speech – naglo nastao poremećaj govora. 

Time – vrijeme je bitno jer od brzine reakcije zavisi ishod.

Izvor: Vse bo v redu.